POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA

Postporođajna depresija (postpartalna depresija) je stanje koje se javlja nakon porođaja, a kao odgovor na novonastale životne promene koje donosi rođenje (novog) deteta. Uglavnom se pretpostavlja da se ovo stanje javlja u prve četiri sedmice posle porođaja, ali to nije uvek tako, jer može da se javi i mnogo kasnije.

Mnoge nove mame se suočavaju sa „pomešanim“ osećanjima nakon porođaja, koja se najčešće manifestuju kao neodređeni osećaj tuge, sete, anksioznosti, brige ili praznine. Ova osećanja se do određene mere smatraju normalnim, pripisujući se hormonalnim promenama nakon porođaja (aktivni hormoni u trudnoći naglo opadaju), ushićenju oko rođenja bebe i fizičkom zamoru.

Uobičajeno je i sasvim normalno da nova mama posle porođaja iskusi promene raspoloženja, potištenost, da bude razdražljiva i plačljiva prvih nedelju do dve posle porođaja. To je prolazna faza. Međutim kad se govori o postporođajnoj depresiji radi se o mnogo ozbiljnijim osećanjima koja mogu dovesti do razvoja postporođajne depresije.

Ako počnete da osećate nezaustavljivu tugu i neku duboku bol koja dolazi, rekli biste iz dubine duše i nikako da prestane, a traje danima, verovatno se radi o postporođajnoj depresiji. Prema jednoj od studija koja je sprovedena na uzorku od 10.000 porodilja, 1 od 7 porodilja iskusi postporođajnu depresiju. Dakle, veoma se često javlja.

S obzirom na to da trudnoća i porođaj dovode do značajnih hormonskih promena kod majke, kao i do novih zahteva za prilagođavanje i kod majki i kod očeva, sasvim je normalno i očekivano da se jave emotivni problemi. Pored životnog stila i ritma koji se značajno menjaju, prisutni su i akutni umor, zbunjenost, očekivanja i pritisci koji dolaze od drugih ljudi i sve to se ne javlja samo u slučaju rođenja prvog deteta, već se može javiti i prilikom rođenja bilo kog sledećeg.

Postoporođajnu depresiju karakterišu intenzivna osećanja tuge, nemoći i beznadežnosti, povlačenje i nezainteresovanost za okolinu. Često ova osećanja, koja majka, kao ni društvo kojem ona pripada ne očekuju i ne prihvataju, prati osećanje krivice, stida, pa i samoprezira.

Postporođajna tuga-Baby blues i postporođajna depresija

Kada se govori o postporođajnim emotivinim problemima, važno je razlikovati postporođajnu tugu ili tzv. Baby blues i postporođajnu depresiju:

Postporođajna tuga je termin koji se koristi da se opiše privremeno psihološko stanje koje se javlja odmah nakon porođaja. Majka može imati nagle promene raspoloženja od velike sreće do velike tuge i neobjašnjivog plakanja. Pored toga ovaj termin opisuje stanje zabrinutosti, tuge, i iscrpljenosti, kao i osećaj gubitka kontrole nad emocijama i preplavljenosti obavezama.

Ovo stanje se javlja kod velikog broja majki (i do 80%) i ono je blago i prolazno, može trajati od nekoliko dana do dve nedelje. Ali ako se ovo stanje produžava i traje nedeljama i mesecima, ili čak imate osećaj beznadežnosti, može biti da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije od ovog stanja, a to je postporođajna depresija

Postporođajna depresija se razlikuje od prethodnog stanja po tome što traje duže, simptomi su intenzivniji i prema tome, zahteva stručnu pomoć. Karakteristični su problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, promene apetita, intenzivna tuga i sumnja usmerena na sebe, smanjeno interesovanje, pa čak i razmišljanja o samoubistvu.

Simptomi postporođajne depresije

  • Osećanja tuge, beznadežnosti, praznine;
  • Česte i nagle promene raspoloženja;
  • Često plakanje i plakanje bez očiglednog razloga;
  • Doživljaj preplavljenosti;
  • Preterana briga i anksioznost;
  • Neraspoloženost, iritabilnost i iscrpljenost;
  • Osećanje besa;
  • Preterano spavanje ili nemogućnost spavanja (a nevezano za bebin ritam i buđenje);
  • Prejedanje ili nedovoljan unos hrane;
  • Teškoće u vezi sa koncentracijom, pamćenjem i donošenjem odluka;
  • Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti;
  • Povlačenje iz socijalnih odnosa i aktivnosti;
  • Glavobolje ili stomačne tegobe;
  • Teškoće u izgradnji emocionalnog odnosa i bliskosti sa bebom;
  • Stalna sumnja u vlastite sposobnosti brige o bebi;
  • Nametljive misli o mogućnosti da se nanese povreda bebi ili sebi;
  • Osećanja krivice i stida;
  • Misli o smrti i samoubistvu.

U nekim slučajevima, žena može da iskusi misli o napuštanju porodice ili zabrinutost da će partner da je napusti. Takođe se može pojaviti i želja da učini sebi, detetu ili partneru nešto nažao.

Kad se govori o uzroku u slučaju postporođajne depresije, najverovatnije se radi o kombinaciji fizičkih-hormonskih i emocionalnih promena, a može biti i posledica raznih životnih problema, kao što su finansijski problemi, manjak podrške, loši partnerski odnosi, briga o drugom detetu itd.

Faktori rizika koji uslovljavaju pojavu postporođajne depresije

Kad se govori o faktorima rizika za pojavu postporođajne depresije, sprovedena su mnoga istraživanja koja su u međuvremenu utvrdila neke od faktora rizika na osnovu kliničke prakse.

Najčešći faktori rizika su:

  • Prenatalna depresija – depresija koja se javlja tokom same trudnoće i jedan je od najpouzdanijih prediktora postporođajne depresije;
  • Prenatalna anksioznost je anksioznost koja se javlja tokom trudnoće;
  • Istorija depresije ili depresivnih epizoda koje nisu vezane za trudnoću, takođe povećava rizik od pojave depresije nakon porođaja;
  • Postporođajna tuga (baby blues) je takođe faktor rizika, iako, kao ni u slučaju ostalih faktora, ne znači da njeno javljanje nužno uslovljava i javljanje depresije;
  • Skorašnji stresni životni događaji;
  • Neadekvatan ili nepostojeći sistem socijalne podrške pod kojom se podrazumevaju prvenstveno porodica i prijatelji;
  • Loš i nepodržavajuć partnerski odnos;
  • Nisko samopouzdanje;
  • Traumatičan ili stresan porođaj;
  • Stres oko brige o detetu;
  • Novorođenče sa zdravstvenim problemima ili problematičnim temperamentom;
  • Nizak socioekonomski status (siromaštvo);
  • Neplanirana ili neželjena trudnoća.

Posledice postporođajne depresije

Najčešća i najočiglednija posledica postporođajne depresije majke je redukovana interakcija između majke i bebe. Pod ovim se podrazumeva da majka obraća manje pažnje na dete, pruža mu manje fizičke nežnosti (dodira, maženja, uzimanja u ruke) i manje se uključuje u vokalnu i vizuelnu komunikaciju sa bebom (manje se gleda sa bebom i manje se osmehuje, manje razgovara sa bebom i manje joj priča).

Kao posledica smanjene interakcije majke i bebe, dete može da ima problema sa razvojem ili se neki od bazičnih razvojnih procesa (prohodavanje, usvajanje govora) mogu odvijati sa zakašnjenjem u odnosu na uobičajeno. Pored toga, kod dece čije majke nisu lečile postporođajnu depresiju, kasnije mogu da se jave emocionalni problemi i problemi u ponašanju.

Lečenje postporođajne depresije

Lečenje postporođajne depresije se razlikuje u zavisnosti od toga koliko je depresija ozbiljna, pa nekada može pomoći i kratko psihološko savetovanje, a nekada je potrebno uzimati prepisane lekove.

Najčešće metode i tretmani za lečenja postporođajne depresije su:

  • Savetovanje;
  • Psihoterapija;
  • Grupna terapija;
  • Lekovi – antidepresivi;
  • Podrška porodice i prijatelja je od velikog značaja.

Psihoterapija je efektivan način kojim se osoba može izboriti sa postporođajnom depresijom. Ona može podrazumevati grupe za emocionalnu podršku, individualnu psihoterapiju ili psihoterapiju za parove.

Antidepresivi su lekovi koji se najčešće prepisuju, ukoliko je potrebna farmakoterapija, ali antidepresivi se nikako ne smeju uzimati bez odobrenja i uputstva lekara.

Šta još pomaže?

Ako patite od postporođajne depresije mnogo je toga što možete učiniti kako bi doprineli prepisanoj terapiji. Neki od najboljih načina su:

Budite fizički aktivni i vežbajte svakog dana. Ne zaboravite da se zabavite tokom dana. Postavljajte jednostavne ciljeve. Opustite se i okružite se ljudima kojima je stalo do vas.

individualna-partnerska-bracna-online-promeni-kvalitet-zivota-psiholoski-testovi-seansa-nemanja-ilin (2)

Autor: Nemanja Ilin

Klinički psiholog – Psihoterapeut